Bio jednom jedan princ. Princ je živio u velikom dvorcu. Bio je vrlo goropadan. Princ Karlo je svima samo naređivao i ni od koga nije slušao savjete. Njegov otac, kralj, dao je sve od sebe, ali nije mogao preodgojiti svog sina. Cijelo je kraljevstvo zbog toga bilo rastuženo.
Jednog je dana princ Karlo odlučio otići na putovanje. Otišao je do konjušnice i uzjahao konja. Na svom crnom konju Munji krenuo je na izlet do obližnjeg jezera za koje se pričalo da ima čarobne moći. Princ je želio bogatstvo i moć. Dok je galopirao kroz gustu šumu iza dvorca, na putu do jezerca sreo je staricu. “Zdravo sine, hoćeš li pomoći starici? Noge me bole, možeš li me povesti na konju?“, upitala ga je starica naslonjena na veliki hrast. Također mu je rekla da živi u blizini u maloj kućici, tako da će princu trebati stvarno malo vremena da dođe do nje.
“A šta ću dobiti zauzvrat?” samodopadno je odgovorio mladi princ popravljajući svoju neukrotivu crnu kosu.
Starica je ostala tužna i razočarana odgovorom mladog princa. „Šta, šta… Poniznost, sine, poštovanje i ljubav u srcu“, konačno odgovori starica.
“Poniznost je za slabiće!” rekao je princ. “Aj!” viknuo je princ i htio je u galopu krenuti prema jezeru kad se njegov konj Munja poskliznuo na mokrom lišću i pao s princem. Pali su tako nesretno da je konj Munja pao ravno na princa.
Princ Karlo se nije mogao ni pomaknuti! Njegov konj nije mogao ustati sa zemlje.
“Jao! Pomozi mi!“ vikao je dječak starici koja je stajala naslonjena na drvo. Samo se nasmiješila i rekla: “Onako kako si mi ti, prinče, pomogao?” rekla je princu i prišla bliže.
“Obećavam da ću ti pomoći! Obećavam da ću se promijeniti, samo mi pomozi! Molim te!” tužno je zavapio princ i zavijao od bola. Starica se samo nasmiješila princu i odgovorila: “Pomoći ću ti, dječače, ako mi obećaš da ćeš u srcu imati poniznost, a ne ponos koji ti ne stoji dobro”, rekla je.
I tako je i bilo. Starica se odjednom pretvorila u prekrasnu čarobnu vilu. Jednim zamahom štapića pomogla je princu i njegov je konj ponovno čvrsto stao na noge. Princ nije mogao vjerovati svojim očima, ali prvi put je nekome bio istinski zahvalan.
Od toga se dana princ Karlo doista promijenio. Čarobna vila koja je glumila staricu naučila ga je poniznosti i poštovanju i više od toga! Kraljevstvo se opet obradova dobrom princu, koji od toga dana svima pomaže, a srce mu se opet ispuni ljubavlju. Čarobna vila izdaleka promatra princa i sa zadovoljstvom gleda kako se promijenio.
