Bio jednom jedan pijetao koji je živio u jednom malom dvorištu sa svojom kokoši. Pijetao je veći dio dana provodio samo prebirući šareno perje, a kokoš je trčala po dvorištu tražeći hranu za oboje. Jednog su dana odlučili učiniti život zanimljivijim i otići u jagodnjak. Dogovorili su se da će podijeliti svaku jagodu koju nađu.
Ubrzo je koka otkrila jednu crvenu bobicu i lijepo je podijelila s pijetlom. Nakon nekog vremena, i pijetao je pronašao jagodu, ali mu se nije dalo dijeliti i brzo ju je sam pojeo da kokoš ne primijeti. Ali jagoda je bila prevelika i zapela je pijetlu u grlu i nije mogao disati. “Kokoško, molim te, donesi mi malo vode iz bunara ili ću se ugušiti,” molio je pijetao, hripajući.
Kokoš odmah otrči do zdenca: “Molim te, daj mi vode za pijetla. Leži ondje u dvorištu, noge su mu gore i bojim se da će umrijeti.”
“Dat ću ti vode, ali samo ako mi doneseš veliki šal od krojačice. Sunce sija na mene već danima, treba mi hlada ili ću se osušiti”, odgovorio je zdenac na kokošinu molbu.
Kokoš je brzo otrčala do krojačice da uzme od nje šal, da ga zdencu, i uzme od zdenca vode za pijetla. Kad je otrčala do krojačice, molila je: “Krojačice, molim te, daj mi šal za zdenac. On će mi dati vodu za mog pijetla u zamjenu. Leži ondje u dvorištu, noge su mu gore i bojim se da će umrijeti.”
Krojačica je bila voljna dati kokoši šal, ali samo ako joj donese nove cipele od postolara.
Tako je kokoš otrčala do postolara. Kad je stigla tamo, odmah je molila: “Postolaru, daj mi, molim te, nove cipele za krojačicu. Ona će mi dati šal u zamjenu za njih, a ja ću ga dati zdencu, a zdenac će mi dati vode za pijetla. Leži ondje u dvorištu, noge su mu gore i bojim se da će umrijeti.”
“Dat ću ti nove cipele za krojačicu, ali trebam svinjske čekinje. Ako mi ih doneseš, dobit ćeš cipele.”
Pa je kokoš otrčala do svinje da od nje isprosi čekinje. Svinja je pristala pod uvjetom da joj donese vrhnje od krave.
I kokoš je otrčala do krave. Krava joj je obećala vrhnje u zamjenu za travu s livade.
Otišla kokoš na livadu i tražila trave za kravu. “Dat ću ti malo trave, ali prvo moraš isprositi s neba malo rose da me napoji”, obećala je livada.
Očajna kokoš okrenula je pogled prema nebu i molećivim glasom zavapila: „Nebo, nebo, daj mi malo rose za livadu, dat će mi trave za kravu, krava će dati vrhnje za svinju, svinja će mi dati čekinje za postolara, postolar će mi dati cipele za krojačicu, krojačica će mi dati šal za zdenac, a od zdenca ću dobiti vodu za svog pijetla. On leži ondje u dvorištu, noge su mu gore, a ja se bojim, bojim se da će umrijeti.”
Kad je nebo vidjelo jadnu kokoš, sažalilo se nad njom i poslalo malo vlage na livadu. Napokon je kokoš dobila besplatnu pomoć!
Livada je sada dragovoljno dala kokoši malo trave. S travom je kokoš dotrčala do krave. Od krave je dobila vrhnje, koje je otrčala dati svinji. Od svinje je otrčala do postolara sa čekinjama. Dao joj je cipele, koje je ona otrčala dati krojačici. Uzela je šal od nje i požurila k zdencu. Zdenac joj je dao vode, a kokoš je požurila s vodom do pijetla i napojila ga.
Zaglavljena jagoda sada je lijepo skliznula do njegovog trbuščića. Pijetao skoči na noge i zakukuriče iz sveg glasa: “Kukuriku!” I od tada nadalje uvijek je radije dijelio sa svojom dobrom i odanom kokoši.
