Draga djeco, sigurna sam da se sjećate malog dječaka Jakše, koji je htio postati veliki policajac poput svog oca. Jednog dana mali Jakša igrao se sa svojim najboljim prijateljem Mišom i njegovim psom Rexom pored jezerca. Majka ih je držala na oku kroz prozor obližnje kuće.
Dok su se dječaci igrali policajca i lopova, mali Rex se toliko uplašio da se otrgnuo od Miše i pao ravno u jezero! A budući da mu je nedostajala jedna noga, bilo mu je jako teško plivati. A danas ćemo saznati jesu li dečki uspjeli spasiti malog Rexa i kako je to ispalo.
Jakša je vidio Mišinog malog psa Rexa kako u vodi mlatara šapama i bori se za život. On je samo štene! Mišo je otrčao do Jakšine mame i vrisnuo je da pozove vatrogasce ili policiju. Mama ih je pozvala. Ali Jakša nije bio zadovoljan sobom. Što ako policija i vatrogasci ne uspiju doći na vrijeme? On će biti kriv. Da nije preplašio Mišu tijekom igre, mali Rex se ne bi toliko prestrašio i ne bi završio u dubokoj vodi hladnog jezerca. Jakša je skupio hrabrosti i, budući da je bio vrlo dobar plivač, nije oklijevao i skočio je u jezero za Rexom. Voda nije bila najtoplija, ali to Jakši nije smetalo. Upravo tada je Jakšina majka dotrčala do jezera s Mišom, koji ju je pozvao.
“Jakša, vrati se, pomoć stiže!” vikala je Jakšina majka koja je bila zabrinuta za njega. Ali dječačić je zaplivao prema psu. Dobro mu je išlo. Uhvatio je Rexa u naručje i junački doplivao do obale. Majka je pomogla dječaku da izađe iz vode i umotala ga u deku sa psom Rexom. Upravo tada su stigli vatrogasci i dva policajca, od kojih je jedan bio Jakšin tata.
“Niste više ppppotrebni ovdje, ja sam ga ssspasio,” škrgutao je zubima promrzli Jakša dok je svoju priču pričao tati, policajcu i vatrogascima.
“Ti si veliki heroj! Pa trebao si nas pričekati!” rekli su vatrogasci dječaku, potapšavši ga po ramenu. Dječačić se stidljivo nasmiješio. Barem mu se tečaj plivanja isplatio, pomisli Jakša.
“Jednoga dana ćeš biti odličan vatrogasac ili policajac! Nisi oklijevao pomoći psu, iako je bilo opasno!” rekao je tata grleći sina. “Ali moraš biti oprezan, još si mali i svašta bi se moglo dogoditi,” opomenula ga je majka. Jakša je kimnuo. Bio je ponosan na sebe, iako je drhtao od hladnoće. Bilo mu je drago što je pomogao malom Rexu, a Mišo je bio sretan što je njegov hrabri prijatelj uspio i što je njegov psić dobro.
“Dat ćemo ti malu nagradu za tvoju hrabrost!” rekao je vatrogasac, dodajući malom dječaku crvenu kacigu, a tata mu je pružio policijsku zviždaljku. Vauu! Prava policijska zviždaljka i vatrogasna kaciga! Jakša je bio sretan zbog svojih nagrada, ali najveća nagrada bilo je Mišino sretno lice i veseli lavež Rexa, koji je na sreću bio sasvim dobro. Jakša je bio jako sretan što je sve dobro ispalo, a njegovoj majci je bilo drago što se dječačiću ništa loše nije dogodilo.
No najviše od svega Jakša je bio sretan što je spasio Mišinog psa i što su ga veliki vatrogasci i policajci pohvalili. Znao je da će i dalje sanjati svoj san i pomoći kome god bude mogao. I naravno, slušati roditelje i paziti da se ne izlaže opasnostima.
