Psić je sam izašao na snijeg. Prvi put u životu vidio je snijeg, pa je u početku oprezno gazio. Bilo mu je hladno pod šapama. Ali onda su počele padati velike pahulje i psić se uzbudio.
„Idem uhvatiti pahuljicu“, obradovao se i počeo njuškom hvatati pahuljice. Skakao je i skakao, ali mu je to ubrzo dosadilo. Pahulje su bile sitne i topile su mu se na jeziku.
„Ulovit ću nešto bolje i veće“, rekao je sebi i otrčao dalje.
Po stazi pored polja počeo je bijesno šapom loviti sve dok snijeg i zemlja nisu letjeli okolo. Psić je namirisao miša i pokušao ga iskopati. Ali miš je živio skriven u zemlji. Psić se umorio od kopanja i ubrzo odustao.
„Pustit ću miša da bude miš“, mislilo je, „ionako bi bio mali. Ulovit ću nešto veće.“
I opet je krenuo po snijegu. Na putu je sreo velikog bijelca s loncem na glavi i čudnim nosom. Psić se uplašio i počeo lajati na njega. Ali gospodin se nije pomaknuo.
„Ne boji me se?“, začudi se psić.
Psić je šapom nježno počešao bijelog gospodina, no gospodin je i dalje stajao i smiješio mu se svojim kao ugljen crnim zubima.
„Nećeš mi se valjda smijati“, bjesnio je.
Štene je zalajalo, skočilo i zgnječilo čudnog čovjeka po nosu. Kako se samo iznenadio kad mu je mrkva ostala u ustima. Ali on nije bio gospodin, već snjegović! Kad je psić pojeo mrkvu, otišao je u lov. Ne bi se vratio kući bez dobrog ulova! Došao je do hrpe drva. Pod njim je netko hrkao.
„Ha“, kaže psić, „iskopat ću spavača ispod drva i uhvatiti ga.“
Psić je počeo kopati. Iskopao je rupu ispod drva i uvukao se do trbuha. Htio je zgrabiti spavača, ali jao! Životinjica koja izgleda kao okrugla lopta bocnula je njegovu njušku! Psić je zacvilio i brzo otrčao kući. Kod kuće je ispričao majci o čudnoj lopti koja je hrkala i koja ga je bockala u ustima kad ju je htio podići.
Možete li pogoditi koju je životinju psić uhvatio?
