Lukava je bila kuma lisica Eliška. Uostalom, takve su lisice. Na farmi nedaleko od svoje jazbine živjela je krmača. Nije se usudila suočiti s njom, jer bi to za nju bio veliki zalogaj, ali Eliška je čula da krmača Květuška ima četiri praščića – tri djevojčice i jednog dječaka. A njih je željela.
Dan i noć pitala se kako će nadvladati Květušku. Naime, iako je Květuška bila samo krmača, što bi se reklo, imala je dosta pameti, toliko da je bila ravna lisici. Tako je lisica skovala svoj plan.
Obukla se kao prodavačica koja kuca na vrata u selu. Kako bi djelovala uvjerljivije, nabavila je masku u obliku ovčje glave i stavila je na sebe. Zadovoljno se cerekala jer je bila sigurna da je krmača neće prepoznati na taj način. Također je nabavila košaru u koju je stavila razne poslastice i otišla na farmu. Čekala je stanodavce kad nisu bili kod kuće. Květuška je lijeno ležala u dvorištu s malim prasićima. Eliška je došla do ograde i odmah ju je pozvala. Rekla joj je da od kuće do kuće prodaje poslastice koje sama proizvodi. Květuška nije rekla ni a ni baa, ali nešto od početka nije bilo u redu.
Pogledala je prema Voříšeku. To je bio njihov pas prijatelj koji čuva farmu. Svojim očima složio se s Květuškom da i on osjeća da nešto nije u redu. Eliška je željela da je Květuška pusti unutra kako bi mogla iznijeti svoje delicije pred njom. Međutim, Květuška je rekla da nema novca i da dođe sutra. Eliška je obećala doći. Već je skakala u rupu od radosti što će imati što prigristi – četiri debele prasadi. Ali nije imala pojma što joj Květuška i Voříšek pripremaju. Sutradan je došla na farmu. Kad je stigla, Květuška joj je odmah otvorila.
Prije nego što je Eliška uspjela odahnuti u napadu, s krova je na nju skočila mačka Micinka. I to pravo u glavu. Svom je snagom stisnula Eliškinu glavu. Počela je vrištati i mahati dok nije pala. U tom se trenutku Micinka izmigolji, a tamo skočiše Voříšek i Květuška. Legla je na nju, a Voříšek ju je vukao za glavu dok joj nije skinuo masku, a Eliška je stala ispred njih. Voříšek je počeo lajati. Eliška nije ništa čekala, ostavila je košaru i velikim skokovima otrčala u šumu. Květuška i Voříšek, pa čak i Micinka prijetili su joj, iako je nema, da se više nikada ne pojavi. Treba reći da je Květuška sve izmislila, ali je bila skromna i nije ništa rekla ni kad su je Voříšek i Micinka pohvalili.
